Enes Bilal rođen je 1951. u posleratnom Beogradu. Kao desetogodišnjak sa majkom i sestrom emigrirao je u Pariz gde mu je otac radio kao mondenski krojač. Svoje prve radove objavljuje sedamedsetih. Isprva doživljava neuspeh na konkursu magazina Pilote, međutim privukao je pažnju Renea Gosinija koji ga bodri da ne posustaje i već 1971, na sledećem konkursu, Bilal je podelio prvu nagradu i dobio angažman u slavnoj strip-reviji. Kao mlad autor prvih godina ostao je na margini. Crtao je uglavnom karikature političara i poznatih ličnosti. Istovremeno je pohađao i Fakultet lepih umetnosti, ali se na njemu kratko zadržao. Prvi samostalni strip Le Bol maudit objavljuje 1972. u Pilotu. Stvaralački put presudno mu je odredio susret i saradnja sa tada već poznatim i cenjenim scenaristom Pjerom Kristenom. Prvi zajednički album – Krstarenje zaboravljenih – objavljuju 1975. Slede Kameni brod (1976) i Grad koji nije postojao (koji će ovu neformalnu trilogiju zaključiti 1977. godine). Bilal se kroz ove naslove afirmisao kao autor, a opšte priznanje i slava dolaze po objavljivanju sledećeg albuma koji je takođe crtao prema Kristenovom scenariju – Falange crnog reda. Nakon toga, 1980. samostalno objavljuje La Foire aux Immortels, čime započinje triologiju Nikopol (uz pomenuti album čine je još La Femme Piege i Froid Équateur), koja se smatra centralnim delom njegovog opusa. Od tada pa do danas Bilalovi albumi se prodaju u tiražima od po više stotina hiljada primeraka. Njegovu bogatu biografiju čini veliki broj naslova. Među brojnim nagradama koje je dobio posebno je značajan gran pri grada Angulema koji je Bilal dobio 1987. godine. Osim stripom bavi se i kinematografijom. Kao reditelj potpisao je tri dugometražna filma (Bunker Palace Hotel, Tykho Moon, Immortel – ad vitam)
Enki Bilal živi i radi u Francuskoj. Povremeno kao gost posećuje svoj rodni grad. Uprkos njegovom poreklu i svetskoj crtačkoj slavi, Bilalovi albumi su do sada bili upadljivo zanemareni u našem izdavačkom prostoru.
