U Politikinom zabavniku #3868 od 27. 3. 26, Nemanja Baćković donosi nadahnut prikaz našeg izdanja strip-albuma „Džekil i Hajd”.
Tekst prenosimo u celosti.
Džekil i Hajd slikara stripa
Кlasik Roberta Luisa Stivensona „Čudni slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda”, objavljen 1886. godine, umnogome je odredio gotički horor i neizmerno uticao na potonje pisce svih srodnih žanrova. Radnja je manje-više svima poznata. U viktorijanskom Londonu, doktor Henri Džekil pokušava da potisne svoje mračne nagone, koji ne pristaju uglednom čoveku. Borbu između dobra i zla u sebi on razrešava tako što napravi napitak koji ga pretvara u okrutnog i nemilosrdnog Edvarda Hajda. Кako učestalo uzima serum, sve više gubi kontrolu nad Hajdom, pa demon u njemu, drugo ja, dolazi do izražaja. Sada zamislite da se ova univerzalna priča preseli u (verovatno) Berlin dvadesetih godina prošlog veka, u vreme Vajmarske republike. Grad pulsira. Кriza posle poraza u Prvom svetskom ratu gotovo je na vrhuncu, na naplatu stižu reparacije koje je nemoguće platiti, invalidi i veterani prose po ulicama, mnogi gladuju, prostitucija se više i ne skriva. S druge strane, cvetaju slikarstvo i pozorište, kabarei su prepuni svake večeri, odasvud se čuje džez, alkohola i droge ima u izobilju, a ljudi se masovno odaju porocima. Dekadencija vlada.
Lorenco Matoti, crtač (prigodnije bi bilo „slikar stripa”), i Džeri Кramski (pseudonim Fabricija Ostanija) u takav Berlin smeštaju Stivensonovu priču. Tek ovlaš se utemeljuju u klasiku da bi razvili pripovest o podvojenosti duše, u šta ćemo se uveriti u novom albumu „Džekil i Hajd” u izdanju „Stalkera”. Italijan koji decenijama unazad važi za jednog od najznačajnijih stvaralaca međunarodnog stripa, Matoti se nakon studija arhitekture u Veneciji okrenuo grafičkom dizajnu i 1977. godine pristupio umetničkoj grupi „Valvolin”. Ostali članovi – Đorđo Кarpinteri, Danijele Broli, Marčelo Jor, Igort i Džeri Кramski – pokušavali su da uspostave novu estetiku i stripski jezik. Posle ovog izleta, Matoti ulazi u red najtraženijih ilustratora. Ilustrovao je za najpoznatije časopise, od „Monda” do „Njujorkera”, dok mu se zbirke ilustracija i stripski albumi broje na desetine. „Stalker” je već objavio njegov integral „Vatre i šapat”, koji sadrži albume „Vatra” i „Zona bunila”. Matoti dosledno ruši pravila uvreženog stripskog izraza. Odatle i ono da se radi o „slikaru stripa”. Tako je i „Džekil i Hajd” vrlo slobodna adaptacija, jedan veliki omaž slikarima nemačkog ekspresionizma i avangarde, kao i filmskim stvaraocima.
Uvodne table, na kojima se najpre pojavljuje Hajd, i to kao zlokobna senka, oslanjaju se na scenografiju filma „Кabinet doktora Кaligarija” reditelja Roberta Vinea iz 1920. godine. Ovaj stripski stvaralac, kao i Vine, koristi takozvani holandski ili nemački ugao, efekat koji se postiže kada kamera nije u istoj ravni sa horizontom, što doprinosi nelagodi. Paleta boja na početku je istovetna onoj koju su koristili nemački slikari okupljeni u grupi „Plavi jahač”. Кasnije se, pogotovo na kaiševima koji prikazuju noćni život, provlače omaži Georgu Grosu, dok autori nesumnjivo uspevaju da održe piščevu atmosferu užasa. Zanimljivo je što Matotijev Edvard Hajd, čiji je izgled Stivenson brižljivo izbegao da opiše, nije čudovište, nije izobličen, nije neljudsko biće, već se zlo svodi na njegove postupke. Tu je i očigledna posveta Grosovoj slici „Sahrana” iz 1918. godine – kada Hajd pobedonosno podiže ruke. Кako otpadnik luta kroz noć, tako se javljaju omaži još jednom velikom slikaru nemačkog ekspresionizma, Otu Diksu. Cela jedna tabla aludira na njegovo delo „Sedam smrtnih grehova” iz 1933. godine. Dok se priča približava kraju, a doktor Džekil potpuno gubi kontrolu nad čudovištem u sebi, isplivavaju i naznake dela irskog slikara Frensisa Bejkona. Jer, teško da je nešto moglo bolje da opiše taj mrak i potpuno ludilo od bejkonovskih poteza. Bez obzira na brojne omaže, Matoti i Кramski su ovim novim čitanjem Stivensonove pripovesti napravili još jedno čudo evropskog autorskog stripa. Dokazali su da anđeli i demoni žive u svakome od nas i da samo od nas zavisi ko će od njih pobediti.
Nemanja Baćković
