Pjer Kristen:
(Tekst je odlomak iz eseja Milana Jovanovića o strip-serijalu Valerijan i Lorelina priređenog 2016. godine za magazin Emitor)
Druga polovina dvojca bez kormilara koji već decenijama upravlja lađom zvanom Valerijan takođe je doajen francuskog i evropskog stripa – Pjer Kristen. Kao što smo već pominjali, ne dajte da vas zbuni, u serijalu Valerijan ovaj priznati scenarista potpisivao se pseudonimom Linus. Kristen je autor retko bogate bibliografije sačinjene od više desetina scenarija za stripove, osam romana i nekoliko filmova.
Rođen je u Sen Mandeu, predgrađu Pariza, 27. 7. 1938. godine, što ga čini skoro cela dva meseca starijim od Mezijera. U priči o crtaču Valerijana pomenuli smo neobičan način na koji su se dva autora upoznala u najranijem detinjstvu, u skloništu tokom bombardovanja. Odrastanje u okupiranoj Francuskoj prvo je iskustvo koje je svet pružio dvojici dečaka, budućih velikana stripske umetnosti. I Kristen je od mladosti pokazivao sklonost ka stvaranju i rano je postalo jasno da će polje njegovog delovanja biti strip i književnost. Što se formalnog obrazovanja tiče, zanimljivo, najpre je završio školu za preradu drveta i metala. Nakon toga diplomirao je na Sorboni, a potom nastavio školovanje na SciencesPo (Institut za političke studije). Uspešno je odbranio svoju doktorsku disertaciju na temu Le fait divers, littérature du pauvre (slobodno prevedeno – Senzacionalistička vest kao loša literatura). Godine 1965. Kristen je privremeno napustio Francusku. Otišao je da živi u SAD gde je ubrzo dobio posao profesora francuske književnosti na univerzitetu Juta u Solt Lejk Sitiju. Neočekivano, sudbina je, ovaj put u Americi, iznova ukrstila put Kristenu i Mezijeru. Iako su se poznavali gotovo od rođenja, Kristen kaže da su se u SAD sreli pukim slučajem. Mezijer je u to vreme takođe živeo SAD, tragajući za avanturom i Amerikom kakvu je poznavao iz literature i filmova. Potraga za poslom dovela ga je u Solt Lejk Siti. Dva prijatelja su upravo ovde ostvarila svoju prvu zvaničnu saradnju. Te 1965. godine, jedan od najznačajnijih francuskih strip-magazina, Pilot, objavio je prvi strip koji je napisao Pjer Kristen. Bio je to Le Rhum du Punch u kooperaciji sa Mezijerom. Već sledeće godine obojica su se vratila u Francusku. Kristen je počeo da radi na univerzitetu u Bordou. Uporedo je pisao i već 1967. počeo da, u tandemu sa Mezijerom, objavljuje u Pilotu novi strip. Strip je bio utopistička naučnofantastična avantura i izlazio je u nastavcima od po dve strane, krajem 1967. i početkom 1968. godine. Bio je to Valerijan, strip-serijal koji će ubrzo doneti slavu i prepoznatljivost dvojici mladih autora. Takođe, i mogućnost za saradnju sa drugim značajnim umetnicima.
Osim sa Mezijerom, Kristen je najčešće sarađivao sa Ani Gecinger, cenjenom i nagrađivanom francuskom autorkom i strip-crtačicom. Pored nekoliko samostalnih albuma, njih dvoje su napravili i serijal od sedam nastavaka, Agence Hardy, o dektektivskoj agenciji koju vodi fatalna istražiteljka Edit Hardi. Kristen je sarađivao sa brojnim eminentnim strip-crtačima, ali jedno od posebnih mesta u njegovoj bibliografiji zauzimaju stripovi koje je stvorio zajedno sa francuskim Beograđaninom, Enkijem Bilalom, jednom od najvećih zvezda savremenog evropskog stripa. Ukupno su napravili šest strip-albuma, među kojima se posebno ističu Falange crnog reda i Partija lova. Oba ova stripa žanrovski su političko-istorijske drame. Prva se bavi posledicama fašističkog terora u Španiji i događajima koji koren imaju još u vreme Španskog građanskog rata, a kulminaciju u vidu obračuna sukobljenih strana dobijaju tek nekoliko decenija kasnije. Drugi strip za temu ima patologiju posleratnog sovjetskog visokog društva, u kom se nisu birale prilike i sredstava za političke obračune. Iako su obe teme visokoparne i zahtevaju od čitaoca puno interesovanje i koncentraciju, oba ova naslova izuzetno povoljno su ocenjena od strane kritike, a i publika im je bila naklonjena. Uopšte, Kristenove i Bilalove saradnje su uvek bile plodonosne, obojici služeći na čast i učvrščujući njihove reputacije u umetničkim krugovima. U tom smislu bi se moglo reći da je, naravno uz Mezijera, Enki Bilal najznačajniji Kristenov saradnik.
Pored pomenutih saradnji, koje su rezultirale sa više od trideset strip-albuma, Kristen je sarađujući sa drugim crtačima (posebno je važno pomenuti saradnju sa Žakom Tardijem, 1975. godine i Fransoom Bukom, 1981.) napravio još bar toliko. Osim toga, u periodu od 1976. do 2009. godine objavio je ukupno osam romana koji su takođe doživeli uspeh. Uz sve to okušao se i u pisanju za pozorište. Oprobao se u gotovo svim žanrovima i ukupno napisao preko stotinu različitih dela, ali je ipak najveći deo njegovog pisanja u vezi sa naučnom-fantastikom.
Kada su nagrade u pitanju, i Kristen je dobio neke od najvrednijih u Angulemu. Na tom, najznačajnijem evropskom strip-festivalu, tri puta je nagrađen, a verovatno je najznačajnija nagrada iz 1976. godine kada je proglašen najboljim francuskim autorom za tu godinu. Godine 1996. u Nemačkoj mu je dodeljena nagrada Max & Moritz za najboljeg međunarodnog autora.
Na kraju, svakako treba reći da kao što Mezijeru nije stran rad na filmu, tako nije ni Kristenu. Kao ko-scenarista sarađivao je sa Enkijem Bilalom na njegovom rediteljskom poduhvatu iz 1989. godine – Bunker Palace Hotel. Ovo je bio prvi od tri dugometražna flma koja je Bilal režirao. Reč je u naučnofantastičnom filmu koji oslikava svet u truljenju, izopačenu diktaturu u kojoj se vladajuća klasa prepušta svakovrsnom razvratu. Za nas je najzanimljivije to što je film sniman u Beogradu, a kuriozitet je da pored stranih glumaca i zvezda svetskog filma, Žan-Luja Tretinjana i Marije Šnajder, u filmu uloge tumače i Mira Furlan, Svetozar Cvetković, Tanasije Uzunović, Ljuba Tadić, Rada Đuričin i drugi domaći glumci. Iste godine, zajedno sa Mezijerom, učestvovao je u stvaranju Flajšmanove adaptacije romana Es ist nicht leicht ein Gott zu sein, pomažući reditelju prilikom adaptacije. U najavljenom filmu o Valerijanu, Kristen i Mezijer bi trebalo da zajedno sa Likom Besonom napišu scenario. To će dakle biti treći dugometražni film u kom Kristen učestvuje, a istovremeno i treći naučno-fantastični.
Jednom prilikom, pričajući o tome kako živeti srećno, Kristen je rekao da čovek mora da živi punim plućima, ali pritajeno. Rekao je da bi voleo da živi stotinu različitih života u stotinu različitih gradova i sa stotinu identiteta. Možda zvuči kao hipotetičko razmišljanje i maštarija, ali ono što je Kristen svakako uspeo je da takav život ostvari kroz svoje stripove i romane.
